KC Laza Kostić Sombor

Podsećámo vas na koncert Aleksandar Dujin Orchestra & Vanje Manić Matić, održanog na VI GreenTown jazz festu 2016. godine u Somboru. Festival je organizovao Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor.
Klik na link: https://www.youtube.com/watch?v=pKPruvmRUsY&fbclid=IwAR1KzkzpHTwATqBZRT_cUmz0O2yAZta49f2J7mMHDnTD-YyUVZXt-NFCF2U

"Jedan od naših najlepših i najzelenijih gradova -
Sombor, skoro je u potpunosti sačuvao izvornu
arhitekturu starog gradskog jezgra, mahom
nastalu tokom 18. i 19. veka. Šetnja njegovim
širokim ulicama danas je poput vožnje nekim
arhitektonskim “vremeplovom”, u kome se
prepliću svi stilovi, od baroka do secesije,
odajući vizuelni utisak sklada, gospodstvenosti
i neke bajkovite lepote." (Milan Stepanović)

Članak Milana Stepanovića o istoriji urbane arhitekture starog Sombora, objavljen u časopisu za enterijer, arhitekturu, dizajn, trendove i umetnost "CASAVIVA", br. 116 (Beograd, mart 2013.)", možete preuzeti na sajtu Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor.
Klik na link: SOMBOR I NJEGOVA ARHITEKTONSKA LEPEZA

Predstavljamo vam izložbu likovne umetnice Nataše Čačić, pod nazivom "Zemlja, voda i još ponešto", koju od danas možete pogledati u našoj online galeriji.

Izložba je bila aktuelna krajem decembra 2019. i početkom januara 2020. godine u Galeriji Kulturnog centra u Somboru.

Snimak sa otvaranja izložbe: https://www.youtube.com/watch?v=8MU1XM9tgv4

O izložbi:
"U slikarstvu je možda veća veština predstaviti nežnost nego snagu i surovost a da se ne zapadne u sentimentalnost i kič. Nataša Čačić to uspeva finim akvarelskim nabojavanjima, na slikama naglašene atmosfere i doživljaja. Ona, međutim, zna da pravi slikar svoj likovni svet mora da zasnuje na krajnostima, da bi slika dinamički uspela i obuhvatila što veći mentalni i osećajni raspon. Ona je slikar realista, u njene sadržaje ulazi materija, gruba, zarđala i tvrda, na ovim morskim prizorima suprotstavljena plavetnilu mora i mekoći vode. Taj ključni momenat slikarstva, jedinstvo suprotnosti, između ostalog materije i duha, na kome svaki pravi umetnik zasniva delo, ona postiže i na jedan viši, suptilniji i inteligentiji način, dostojan majstorstva. Dinamiku i kontrast ostvaruje snažnom ali skladnom smenom, igrom svetlosti i senke, koja otvara njene predstave ne samo prema vodi i zemlji, elementima koji magijski i iskonski tvore akvarel, već i prema vazduhu, ka visinama i ćutanju, prema duhovnom." (Dejan Đorić)

 

Biografija Nataše Čačić

Rođena je u Beogradu 1971.godine.
Diplomirala je na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu 1995.godine u klasi profesora Živojina Turinskog.
Član je ULUS-a i u statusu samostalnog umetnika od 1995. godine.

Samostalne izložbe:
1997.- Izložba slika - Studentski Kulturni Centar-Priština, Galerija Univerziteta
1997.- Slike - Dom Kulture ''Studentski grad'', Beograd
1997.- Slike - Galerija Centra za kulturu, Leposavić
2018.- Izložba akvarela - Museum Resonance, Ohrid
2018.- Izložba akvarela, Kuća Đure Jakšića, Beograd
2019.- Akvareli - Gradska galerija, Požega
2019. - Izložba akvarela - Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor

Nagrade:
1992.- Godišnja nagrada za crtež ''Fonda Đurđa Teodorovića''
2006.- Nagrada izložbe portreta Kulturnog centra u Šapcu
2018.- Nagrada 24.izložbe akvarela Kulturnog centra u Šapcu

Istorijska studija o prošlosti crkve Sv. velikomučenika Georgija u Somboru, objavljena 2011. godine povodom 250-godišnjice od podizanja današnjeg hrama, dostupna je u online biblioteci Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor. Autor dela je Milan Stepanović. 

 

 
 

Autorka o konceptu izložbe:
"Slike su nastale kao rezultat istraživanja i eksperimentisatnja sa tehnikama i teksturom samog medijuma ali i istraživanjem oblika, boje i dinamike.
U tehničkom smislu istražujem i analiziram moguće odnose i dejstva boje i oblika, samostalno i u medjusobnom odnosu.
Osnovna ideja je bila da komunicirajući sa stvarnim svetom oko sebe i svojim unutrašnjim svetom razvijem spostveni jezik asocijativnih predstava. Apstraktno mišljenje nudi mi mogućnost slobodnije i bogatije interpretacije stvarnosti.
U procesu rada težila sam da slika ne bude samo nosilac informacija već ogledalo unutrasnjeg sveta, osećanja i filter ličnih misli, zapažanja, pitanja i odgovora. Dijalog izmedju sveta oko mene i sveta u meni.
Inspirisana pre svega promenom i kretanjem, inspiraciju nalazim u neprekidom ciklusu promena u prirodi, prostoru, promenama na telu, promenama na i u ljudima oko mene, promenama u raspoloženju ali najvise u promenama u razmišljanju i pogledu na svet. Sve te vizualne zapise donosim sa sobom u studio i obradjujem likovnim jezikom.
Slikarski prostor se preobražava u prostor psiholoških vizija i analize, gde se ne pridržavam onoga što vidim, već onoga što osećam i znam. Vodjena time sliku zasnivam na ličnoj interpretaciji vizuelnih podataka koji se stapaju psihološko stanje, želju za igrom, istraživanjem, postavljanjem pitanja i traganjem za odgovorima.
Težnja ka umetničkoj slobodi podstakla me je da istražujem široki raspon tekstura, oblika i načina primene boje u tehničkom ali i u koloritnom smislu.
Javila se potreba da preispitujem različite elemente kojima se koristim, da tragam za granicom organizovanog haosa tako da se elementi uzajamno ne poništavaju već doprinose snazi. Stoga, na nekim slikama insistiram na nizanju repetativnih oblika, dajući veću komunikativnu vrednost koloritu. Iako u svom radu akcenat stavljam na oblik i kolorit on se ne ograničava samo na tome već teži ritmu i dinamici.
Dinamika, oblik, tekstura i kolorit, sve je u finkciji traganja za vizuelnom predstavom, materijalizacijom duhovnog.
Paleta je pastelna ali i puna jarkih, često sirovih pa i neonskih boja, koršćena kao simbol bunta i raskida sa tradicionalnim i starim likovnim vrednostima.
Ono najbitnije od čega polazim kada je boja u pitanju jeste upravo fizički utisak. Koristim snagu boje da izrazim gradaciju emocionalnih stanja, njome težim da naglasim sve njene fizičke, vizuelne I psiholoske vrednosti. Istražujem pojavu boje u prirodi ali u isto vreme I način na koji je ljudi koriste u vizuelnom izražavanju.
Slikarstvo kojim se bavim vrlo je lično, svedeno na subjekivni slikarski jezik. Otisak je spoljnjih uticaja, dogadjaja I unutrašnjih misli, osećanja i iskustava koja su na mene uticala svesno ili su ostala urezana u podsvest."

Tatjana Armuš rođena je 1986. godine u Somboru. Diplomirala je 2009. godine na Fakultetu umetnosti u Prištini (sa sedištem u Zvečanu), na smeru likovna grafika, u klasi profesora Zorana Jovanovića – Dobrotina.
Izlagala na više kolektivnih izložbi u Somboru, Novom Sadu, Beogradu , Kosovskoj Mitrovici i Gračanici.
Samostalne izložbe:
2011. - Centar za kulturu “Majdanpek”
2011. – Kulturni centar Indjija, Galerija Kuće Vojinovića

Postavka je bila aktuelna u Galeriji Kulturnog centra tokom septembra 2019. godine

Predlažemo vam da poslednji aprilski vikend upotpunite snimkom koncerta Batista Erbena, jednog od najboljih mladih džez saksofonista iz Francuske. Koncert je održan 2018. godine u sklopu Le tour de Sax, a u organizaciji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor. Erben je nastupio u pratnji pijanistkinje Ivane Aleksijević. 

 

Predstavljamo vam izložbu novosadske umetnice Marije Ranković, pod nazivom "Noćne sene", koja je bila akzuelna u Galeriji Kulturnog centra tokom februara 2020. godine.

Reč autorke:
"Serija pod nazivom " Noćne sene" , koju realizujem u svom ličnom radu u periodu od maja 2018. godine i još uvek postoji razvoj u toj seriji. Radovi iz ove serije predstavljaju ispoljavanje različitih ličnih viđenja stvarnosti i imaginacije a ujedno i društvenog angažovanja(manipulacije u snovima ili kroz snove).
Markerima i olovkama pravim skice, većina ostane samo u formi crteža ali neke razradjujem i nakon prve faze, koje kasnije kolažiram u Fotošopu, Ilustratoru i naposletku u Premijeru ubacujem zvuk koji je neophodan element ovog vizuelnog doživljaja. Ne prenosim ceo sadržaj sna, već segmente koji mi u tom trenutku prošire ideju. San zabeležim u dnevnik. Poigravam se sa perspektivom, karakterima, oblicima. Deformišem svaki deo na slici, crtežu jer posmatrač voli igru, voli nešto što ga na tren udalji od realnosti."

Biografija:
Marija Ranković je rodjena 1998. u Užicu. Završila je Umetničku školu u Užicu. Trenutno je studentkinja četvrte godine osnovnih akademskih studija, studijskog programa Likovne umetnosti, modul: Slikarstvo, u klasi kod profesora Gorana Despotovskog, na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Izlagala je na više kolektivnih izložbi u okviru Univerziteta Akademije umetnosti.
Kolektivne izložbe:
2018. Izložba Crtež- Polje ličnog, intimnog traga-nja - dnevnika, Kulturni Centar LAB, Novi Sad. Autor projekta: Doc. Biljana Jevtić
2018. Izložba crteža studenata druge godine, Galerija HOL (prizemlje), Petrovaradinska tvrđava/ Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, Organizacija – realizacija izložbe / Klasa: Biljana Jevtić, docent

Pozivamo vas da u subotu, 18. aprila u 13 časova, pogledate kućne klavirske izvedbe muzičke umetnice Ivane Antić, pod nazivom "Isolation session - homemade videos".
Program će biti objavljen na facebook stranici Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor.

Ove izvedbe su uvertira za koncert  mlade novosadske umetnice koji ćemo vam uskoro predstaviti na našem youtube kanalu.
 
Zahvaljujemo se Ivani koja je klipove namenski snimila za Kulturni centar Sombor i na taj način se pridružila akciji promocije programa kulture na internetu, a sve sa prvenstvenim ciljem da se podrži izolacija kako bi se sprečilo širenje virusa i što pre završila epidemija. . 

Ivana Antić je diplomirani muzički umetnik. Trenutno živi i radi u Novom Sadu, kao koautor i voditelj emisije ,,Kulturni magazin“ i muzički pedagog. Osnivač je, umetnički rukovodilac i dirigent Ženskog kamernog hora Lauda , organizacije Kolping u Novom Sadu. Zajedno sa koleginicom Aleksandrom Ilić i rediteljem Vladislavom Velkovskim, inicijator je i osnivač trupe za savremeno i imerzivno pozorište TITE.
Završila je odsek za muziku u medijima na departmanu za muzičku umetnost Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu u klasi prof. dr Snežane Nikolajević. Delovala je na polju muzičke kritike, zatim kao muzički urednik, saradnik na muzičkim festivalima, pozorištu i filmu. Kako se krajem studija zaiteresovala za radiofiniju, učestvovala je na konkursu Radio Beograda za apstraktni oblik radiofnije, gde biva odabrana za saradnju. Pre nego što je osnovala Ženski hor Lauda, Ivana je dugi niz godina bila član različitih vokalnih ansambala i muzičkih sastava nastupavši u poznatim svetskim i domaćim salama i učestvujući na prestižnim festivalima i takmičenjima u zemlji i inostranstvu.
Na prvom ,,Piano City" festivalu u Novom Sadu, nastupala je u atrijumu muzeja savremene umetnosti gde je izvela ciklus ,,Metamorphosis" , Filipa Glasa i od tog trenutka nastoji da deluje i kao pijanista.
U svom umetničkom radu spaja različite medije, što je dovelo do stvaranja multimedijalnog koncerta, predstavljanog na drugom Piano City festivalu pod nazivom ,,Dream, In the Landscape", na muziku Džona Kejdža. Opredelila se, pretežno, za izvođenje muzike minimalizma, ali i pop, rock, jazz i blues aranžmana za klavir. Trenutno je procesu stvaranja sopstvenog opusa.
Pored muzike bavi se i pozorištem. Već treću godinu zaredom učestvuje u realizaciji predstava ,,Teatranova", asocijacije ,,Kulturanova" u Novom Sadu. Učestovovala je na projektu Play Mobile. Nedavno je nastupila kao vokalni solista i izvođač u performansu ,,Slovenska kiša-adađo u plavom" u relizaciji REACH – Regional Endeavour for Art, Culture and Helth. Teži da ostvari na polju savremenog pozorišta, kao i fizičkog i antropološkog teatra.  
Učestvovala je na festivalu "Art Okupacija" 2019. godine.

Od danas u online biblioteci Kulturnog centra možete preuzeti knjigu "Dvadeset godina rada Kola srpskih sestara 1991 - 2011", čiji je autor gospodin Milan Stepanović.

Klik na link: DVADESET GODINA RADA KOLA SRPSKIH SESTARA U SOMBORU

"U nesrećnoj ratnoj deceniji novije srpske istorije
(1991­1999), bremenitoj političkim i ekonomskim nedaćama, ratnim zbivanjima, velikim brojem izbeglih i prognanih lica,
stradanjima i siromaštvom, Kolo srpskih sestara
je ponovo snažno razvilo svoju nekadašnju humanitarnu i
rodoljubivu delatnost, pomažući svim ugroženima, bez obzira na versku, nacionalnu ili političku pripadnost.
U istoriji srpskog društvenog života, Kolo srpskih
sestara predstavlja udruženje kroz koje su srpske žene,
tokom prvih decenija HH veka, na ideologiji srpskog
građanskog društva, i posredno i neposredno, uticale na
procese nacionalnih integracija. Izraženim rodoljubljem
i stalnim delovanjem na uzvišenim načelima hrišćanskog
milosrđa i dobrotoljublja, Kolo srpskih sestara čini čast
srpskoj kulturnoj i društvenoj baštini HH stoleća."
(Milan Stepanović)

Predstavljamo vam samostalnu izložbu likovnog umetnika Nikole Pršendića, pod nazivom "Zapis kujava", koju od danas možete pogledati u našoj online galeriji.
Zahvaljujemo se Nikoli što se pridružio akciji kroz koju pretentujemo programe kulture koje možete pratiti od kuće.

"Poštovani i dragi Somborci,
celokupna aktivnost vašeg Kulturnog centra “Laza Kostić" me je veoma obradovala.
Posebno ova sa online izložbama. Drago mi je da se sada gledamo ovako online, a još više me raduje ideja da obiđem vaš kraj i isto ovo uradim u vašoj prelepoj sredini. U ovom momentu opštih karantina i kućnih izolacija posebno pozdravljam ideju online aktivnosti, koje nam ne daju da se ulenjimo. Snalaženje u novonastaloj situaciji je osobina talenata, to je jedna od teorija koja mi ne dozvoljava da prestanem da se bavm svojim poslom, sada već životom. Ukratko, moja neka vodilja je da talenat ako se ne snađe da u kriznoj ili prosto novonastaloj situaciji izvede šta je naumio, baš i nije neki talenat.
Zato me raduje vaša ozbiljnost i talentovanost.
Veliki pozdrav i vidimo se uskoro."
(Nikola Pršendić)

Nikola Pršendić
Rodjen u Požarevacu (Srbija), 1979.
Osnovnu i srednju školu zavrsio u Velikom Gradištu
Akademiju umetnosti u Novom Sadu,
Postdiplomske studije ,Accademia di Belle Arti di Roma,Italija
Živi i radi na relaciji Beograd,Rim,Milano.
Izložbe:

2020. "Zapis Kujava"  Umjetnički paviljon ULUCG , Podgorica, Crna Gora  (samostalna)
2019. Roma made in Serbia
Istituto Italiano di Cultura , Beograd,Srbija (samostalna)
2019. Umetnost bez granica ("Art without borders"),
Nacionalna galerija,  dositejeva 1,Beograd Serbia (kolektivna)

2018. Novi članovi ULUS-a,
Cvijeta Zuzorić Art Pavilion , Belgrade, Srbija (coletiva)
2016. Prasak, Prsendic Nikola
Nacionalna galerija,  dositejeva 1,Beograd   Srbija (samostalna)
2015. Obelezavanje godisnjice smrti kralja Petra Prvog - Kuca kralja Petra,Senjak,Beograd,Srbija
(samostalna)
2014. Nikola Pršendić, MAKADAM,galerija Affiche,Milano,Italija (samostalna)
2011 Primaverile Romana - Associazione Romana Gallerie d'Arte Moderna. Museo Crocetti,
Rim,Italija (kolektivna)
2010 Nikola Pršendić, Librogalleria Al Ferro di Cavallo, Rim,Italija (samostalna)
2010 Premio Nazionale delle Arti, Accademia di Belle Arti, Napoli,Italija (kolektivna)
2010 Prva nagrada na "Concorso Biennale Arte e Sport 2009/2010" Auditorium Parco della
Musica, Rim,Italija
(kolektivna)
2008 Nikola Pršendić,Galeria Dom Omladine, Kragujevac,Srbija (samostalna)
2007 Treca letnja izlozba, Galerija Narodne Biblioteke "Vuk Karadzic", Veliko Gradiste,Srbija
(kolektivna)
2007 Druga letnja izlozba, Galerija Narodne Biblioteke "Vuk Karadzic", Veliko Gradiste,Srbija
(kolektivna)
2005 Izlozba crteza studenata cetvrte godine akademije umetnosti Novi Sad, galeria ART
KLINIK, Novi Sad,Srbija (kolektivna)

  Balkon_jutro_22x30Balkon_jutro_22x30 Bjelopavlii_34X93Bjelopavlii_34X93 Bjelopavli-çi zalazak 22x30Bjelopavli-çi zalazak 22x30 Boka 50X50Boka 50X50 Budva sa -îelobrda 145X205Budva  sa -îelobrda 145X205 Centralna 17x19Centralna 17x19 Crna Gora 70X115Crna Gora 70X115 Dub 100X200Dub 100X200 E 762 ka POdgorici 110X150E 762 ka POdgorici 110X150 Grom Kujava 100X140Grom Kujava 100X140 Ispred Vaskove ku-çe 22x30Ispred Vaskove ku-çe 22x30 Iza_Veskove_Kuce.jpg Jutro Kujava100X140Jutro Kujava100X140 Ki+ía 22x72Ki+ía 22x72 Kora 72X118Kora 72X118 Kr+í 16x23Kr+í 16x23 Kujava plava 16,5x23Kujava plava 16,5x23 Kujava zalazakKujava zalazak Kujava zelena 17x 23Kujava zelena 17x 23 Lov-çen 37,5X31Lov-çen 37,5X31 More no-ç 20 x 30More no-ç 20 x 30 More no-çu 41x x92More no-çu 41x x92 Morska magla 60X50Morska magla 60X50 No-ç Boka 41X92No-ç Boka 41X92 Ozbiljna zima 17x23Ozbiljna zima 17x23 Plava skica 11x32Plava skica 11x32 Plava skica posle 18X44Plava skica posle 18X44 Skica 2 17x23Skica 2 17x23 Skica 21,5x39,5Skica 21,5x39,5 Skica zime 18x24Skica zime 18x24 Zalazak 41X92Zalazak 41X92 Zalazak Bjelopavli-çiZalazak Bjelopavli-çi Zalazak more 32X25,5Zalazak more 32X25,5 Zalazak sa balkona 34X47,5Zalazak sa balkona 34X47,5 Zapis 145X205Zapis 145X205 Zima 30X70Zima 30X70 Zima Kola+íin 30X30Zima Kola+íin 30X30 Zima Kola+íin 45X60Zima Kola+íin 45X60 Zora kujava 20x30Zora kujava 20x30 Zora sa balkona 32X25,5Zora sa balkona 32X25,5 skica vetra 10x19skica vetra 10x19 skice 15x18skice 15x18

Strana 5 od 13

Kontakt info

Poslednje vesti