KC Laza Kostić

Pozivamo Vas na izložbu crteža umetnika Đorđa Markovića. 

Đorđe Marković rođen je 1986. godine u Novom Sadu.

2012. godine završio je MA studije na Akademiji umjetnosti u Novom Sadu, likovni departman, smer grafika. Od 2015. osnivač i predsednik udruženja građana “Umivanje” Novi Sad.

Bavi se grafikom, crtežom, vajarstvom, instalacijom, scenografijom, filmom, videom i likovnom pedagogijom. 

Radove je izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. 

Autor je brojnih pozorišnih scenografija u zemlji i regionu.

Bio je angažovan na projektima finansiranim od strane Evropske unije kao mentor na polju likovne umetnost. Takođe dobitnik nagrade Erste banke za umetnost 2016.

REČ AUTORA O IZLOŽBI "MODERNI MEGALITI":

"Izložba bi se sastojala od crteža formata 100x70cm (kombinovana tehnika: Kolica- sito štampa, Kese- olovka). 

Megalitske strukture zidane su u religiozne svrhe.

Ideja o ovoj izložbi je na neki način referacija (i nastavak) mog rada započetog izložbom „Probni otisci mrtve prirode“ u kojoj sam se između ostalog bavio „robom“, potrošnjom i zavodljivom ideologijom konzumerstva. Skučeni životni uslovi, svakodnevna borba za golu egzistenciju, zamenila je polove. Nekad, (ne tako davno) čovek je radio da bi sebi omogućio što bolje životne uslove, a danas vidimo čoveka u neprekidnoj jurnjavi za „boljom egzistencijom“ upakovane u fabrici ideologije mladosti, lepote i uspešnosti (!).

Crne kese predstaljaju samo konturu predmeta koji se u njoj nalaze, jer više ni ne znamo šta kupujemo, a marketi su postali moderna svetilišta."

U Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ u utorak, 20.3. 2018. u 19 časova biće otvorena izložba slika Vere Tanasić iz Novog Sada.  

Vera Tanasić je završila Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“  u Novom Sadu, smer likovni tehničar. U istom gradu je upisala Akademiju umetnosti, Odsek likovne umetnosti, smer slikarstvo u klasi profesora V. Rančića a diplomirala je 2012. godine u klasi profesora D. Todorovića. Član je  Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) od 2015. godine. Realizovala je dve samostalne izložbe i učesnik je kolektivnih izložbi i likovnih kolonija. 

Umetnica istražuje mogućnosti kombinovanih tehnika slikanja, igru svetla i forme na platnu. Slike se mogu nazvati i skulpturama na platnu zbog veoma izraženih reljefnih oblika sačinjenih od gustih nanosa akrilne mase i impregniranog kartona. Izabrane slike su rezultat dugogodišnjeg istraživanja koje i dalje traje. Slikarstvo kao sredstvo izražavanja omogućava pojedincu da ogoli i iskaže svaki deo svog bića, a da pritom ne bude izgovorena nijedna reč. Odnos između slike i gledaoca često može da dostigne nivo razumevanja, kao između dva ljudska bića u gromoglasnoj tišini, kada je svako objašnjenje bespotrebno.

Izložba će trajati do 7.4.2018.

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor sa zadovoljstvom najavljuje „FILMSKE VEČERI KULTURNOG CENTRA“. Zahvaljujući nastavku saradnje sa Institut français de Serbie, kao i pokrenutoj saradnji sa Goethe Institutom (Beograd), u periodu od 05. do 16. marta će biti prikazano ukupno devet filmova (pet nemačkih i četiri francuska). Verujemo da će svaki filmski sladokusac pronaći nešto po svom ukusu, jer ovaj ciklus prvenstveno karakterišu raznovrsni žanrovi, filmovi koji su nagradjeni na najprestižnijim evropskim filmskim festivalima (Berlinale, Mostra Internazionale d'Arte Cinematografica u Veneciji), briljantni performansi legendarnih glumaca i nekih novih zvezda.

Projekcije će biti organizovane u Maloj Sali KC „Laza Kostić“ Sombor, Venac Radomira Putnika 2, od 5. do 8. i od 12. do 16. marta – svake večeri u 20h. Ulaz je slobodan! 

05. MART: 4 Kralja (GER, 2015, 99’)

Režija: Tereza fon Elc

Igraju: Moric Loi, Janis Nivener, Jela Haze, Paula Ber

Nagrade: Nemačka filmska nagrada 2016 (bronzana), Jela Haze dobila je na Berlinalu 2016. Nagradu za zvezdu u usponu, Paula Ber na filmskom festivalu u Veneciji dobila je nagradu za najbolju evropsku mladu glumicu;

Ovo je potresna drama o četvoro mladih i pametnih ljudi sa dubokim ožiljcima na duši. Sticajem tužnih okolnosti oni su prinuđeni da Božić provedu u psihijatrijskoj klinici za decu i omladinu. Nasuprot svim očekivanjima, jedni sa drugima i u društvu potpuno nekonvencionalnog psihijatra, oni će provesti nezaboravne praznike. 

06. MART: Hrabar poduhvat (GER, 2014, 95’)

Režija: Kristijan Cibert

Igraju: Florijan David Fic, Julija Košic, Jirgen Fogel

Nagrade: Nemački zavod za film i medije ocenio je ovaj film kao film velike umetničke vrednosti;

Hanes i njegovi prijatelji redovno odlaze na biciklističke ture. Kada im Hanes predloži da krenu na turu po Belgiji, prijatelji nisu naročito oduševljeni. Nako0n izvesnog vremena, on će im otkriti da je neizlečivo bolestan. Belgija ima liberalan stav prema eutanaziji, pa bi zato želeo da se uputi baš tamo. Njegovi prijatelji su šokirani, ali ne uspevaju da ga navedu da promeni mišljenje.  Grupa prijatelja kreće na putovanje na kome će saznati mnogo o životu i tome koliko on stvarno vredi.

07. MART: Who am I – nijedan sistem nije siguran (GER, 2014, 106’)

Režija: Baran bo Odar

Igraju: Tom Šiling, Elijas M’Barek, Votan Vilke Mering

Nagrade: Nemačka filmska nagrada 2015. za najbolju montažu I za najbolju scenografiju;

Bendžamin je niko i ništa, kao da je nevidljiv. Kada upozna harizmatičnog Maksa sve će se iz korena promeniti. Njih dvojica su sasvim različiti, ali imaju jedno zajedničko interesovanje – obojica su hakeri. Zajedno sa nekoliko Maksovih drugova osnivaju subverzivnu hakersku grupu KLEJ, čije će akcije pogoditi duh čitave generacije. Bendžamin tako po prvi put istinski pripada nekoj grupi i pronalazi sebe. Hakerska grupa ubrzo će privući pažnju nemačke policije, tako da njihove zabave neće više biti bezazlene.

08. MART: “Fack Ju Gohte” (GER, 2013, 113’)

Režija: Bora Dagtekin

Igraju: Elijas M’Barek,  Karolina Herfut, Katja Riman

Zanimljivosti: najgledaniji nemački film u 2013. Godini

Prevarant Zeki Miler proveo je 13 meseci u zatvoru. Po izlasku na slobodu kreće u potragu za plenom iz svoje poslednje pljačke, koji je zakopan ispod sale za fizičko jedne škole. Miler se zapošljava kao domar u toj školi, ali ga tamo ubrzo angažuju kao nastavnika na zameni. Gnjavi se sa problematičnom decom I sa jednom mladom nastavnicom. Učenici su toliko loši, da ne znaju pravilno da napišu ni “Fuck you Goethe” – pa odatle i naslov filma.  I tako ovaj mladić počinje nastavničku karijeru o kojoj nikada nije ni sanjao.

12. MART: Država protiv Frica Bauera (GER, 2015, 105’)

Režija: Lars Kraume

Igraju: Burghart Klausner, Ronald Cerfeld, Sebastijan Blomberg

Radnja filma odvija se u Zapadnoj Nemačkoj 1957. godine. Dok gradjani žele da zaborave nacističku prošlost, glavni državni tužilac iz Frankfurta na Majni neumorno se bori da nacističke zločince izvede pred lice pravde. Fric Bauer dobija informaciju o tome gde se krije nekadašnji nacistički glavešina Adolf Ajhman, ali njegovi pokušaji da se ovaj uhapsi i izvede pred sud, nailaze na otpor brojnih državnih funkcionera. Film je inspirisan istinitim dogadjajem.

13. MART: Sizan (FRA, 2012, 94’)

Režija: Katel Kilevere

Igraju: Sara Forestije, Fransoa Damjen,  Adel  Enel

Dvadeset  pet  godina  jedne krhke mlade žene (Sizan). Njen otac i mlađa sestra brinu za nju. Njihova porodična ljubav jača  je  od svega.  Nakon majčine smrti,  dve devojke  je odgajio otac. Kada  je napunila sedamnaest godina, Sizan je postala majka i njen otac i sestra čine sve kako bi joj pomogli.  Sizan se potom zaljubljuje u delinkventa Žilijena. Ona napušta svoju porodicu kako bi pošla za njim u Marsej i završava u zatvoru. Kada biva oslobođena, ona  saznaje  da je njen sin poslat u hraniteljsku porodicu…

14. MART: Serafina (FRA, 2008, 126’)

Režija: Marten Provo

Igraju: Jolanda  Moro, Ulrih Tukur,  An Benen,  Fransoaz Lebren

Godine 1912, poznati nemački kolekcionar Vilhelm Ude iznajmljuje stan u 

Senlisu kako bi pisao i odmorio se od svog pariskog života. Unajmljuje kućnu pomoćnicu, četrdesetosmogodišnju Serafinu. Nešto kasnije, u komšiluku vidi malu drvenu sliku I sa iznenađenjem sazna da je autor Serafina. Tada nastaje veoma snažna veza između bogatog kolekcionara i nesvakidašnje kućne pomoćnice.

15. MART: Kapetan Konan (FRA, 1995, 133’)

Režija: Bertran Tavernije

Igraju: Filip Toreton, Samiel  le Bian

Na Balkanu 1918, postaje sve jasnije da saveznici pobedjuju.  Konanov trud nije uzaludan: ubivši jednog čoveka, uspeva da unese strah u svet hiljada drugih. Nakon što je rat završen, ovi ljudi moraju da izbrišu sećanja o ubistvima. Problem je u tome što duša ratnika ne može da se odvikne od uzbuđenja koja nosi borba.

16. MART : Kamij Klodel (FRA, 1987, 170’)

Režija: Bruno  Nuiten

Igraju: Izabel  Adjani,  Žerar Depardje

Kamij Klodel posvećuje dane i noći svojoj strasti -  skulpturi. Uživajući podršku oca i brata Pola, ona sanja o radu u ateljeu Ogista Rodena. Pošto je pokazala svoj talenat i odlučnost da sarađuje sa njim, Roden je prihvata za učenika, a ona se ubrzo  zaljubljuje u svog mentora,  postajući njegova muza i novo vrelo presahle inspiracije. 

Pozivamo Vas da posetite izložbu grafika i fotografija "NOVI KVADRATI" Branimira Karanovića, koja će biti otvorena u utorak, 27. februara, u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor. Početak otvaranja je zakazan za 19h. Postavka će trajati do 17. marta.

Branimir Karanović rođen je 1950. u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti 1974. u Beogradu. Maqgistrirao grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti 1976. u Beogradu. 

Od 1978. do 1996. radio kao profesor fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1996. je bio redovni profesor fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu do 2015. Od 2016. dobija zvanje profesora emeritusa na istom fakultetu.

Aktivno izlaže fotografije i grafike na domaćim i medjunarodnim izložbama cetiri decenije. Dobitnik je više značajnih nacionalnih nagrada i priznanja. 

Član je ULUS-a, ULUPUDS-a i UPIDIV-a.

"Kao autor koji pripada generaciji umetnika koja je donela nov pogled na fotografsku umetnost u okviru njenog umetničkog statusa, Karanović se tokom devedesetih godina XX veka okreće urbanom kao neiscrpnom izvoru motiva i počinje istraživanje dokumentarnog zapisa u funkciji umetničkog značenja. Istražujući relaciju između likovnog (grafičke discpline) i fotografskog (dokument/umetnost) pristupa on fotografiše, registruje, beleži sve marginalne artefakte, skice društveniho odlika ali i odraze autorskog promišljanja. Logično sledeći sopstveni instinkt, Karanović istražuje sve vizuelne segmente koje pronalazi u okolini, beleži ih i reciklira u nova značenja. 

Poststrukturalistički princip koji se često nalazi u osnovi njegovih novijih radova se ogleda i u fotografskom (foto-grafičkom) ciklusu Novi kvadrati koji svojim nazivom asocira i na dvojake vrednosti samog sadržaja. Svakako, ovaj serijal nije nastao kao autonoman u odnosu na Karanovićev prethodni rad, nego je dalji nastavak njegovog angažovanja u okviru tumačenja fotografije kao medija koji ponekad egzistira na marginama umetničkih disciplina i koji je interkativan sa grafičkim postupcima. U slučaju ove serije Karanović asocijativnim sadržajem ističe interpretiranje fotografije kao ready made objekta/dokumenta sa dvojnim značenjem. Kao takav, on svojom atraktivnošću i vizuelnom dinamikom skreće pažnju posmatrača upravo na sadržaj zatečen i snimljen, ali i na onaj interpretiran od strane samog autora."

Dr Dubravka Lazić (iz predgovora kataloga)

U Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor u utorak 6.2.2018. u 19 časova biće otvorena izložba Refleksija Izabele Mašić i Mie Džidara.

Refleksija je tema iza radova Mašić Izabele i Džidara Mie, kao odbijanje svetlosti, talasa, ali i kao razmišljanje i introspekcija. Zalazeći ispod površine, u dubine psihe, čovek se suočava sa sobom. Pored teme i imaginativna atmosfera preovladava u oba ciklusa radova, a plava boja kao njen glavni nosilac. 

Izabela Mašić (1994) je završila osnovne akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić, smer slikarstvo.. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu pod mentorstvom prof. Gorana Despotovskog.Izlagala je na tri samostalne izložbe i učestvovala na više projekata i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Dobitnica je nagrade “Paleta mladih“ u Vrbasu. 

Trenutno polje kojim se Izabela bavi u svom umetničkom istraživanju jeste ljudska figura i na koji način ona može da predstavi različita stanja psihe. Prikazujući svoje modele u negativu fokus stavlja na negativne emocije koje često izazivaju neprijatnosti i bivaju odbačene od strane društva stigmatizirajući pojedinca. Dakle, emocije koje neretko predstavljaju “tabu” temu.

Mia Džidara je rođena 1994. godine u Somboru.Apsolvent je na odseku za Grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Učestvovala je na više kolektivnih izložbi u zemlji i i inostranstvu, i realizovala je jednu samostalnu izložbu.

U svom radu u mediju grafike, kao i fotografije, Mia se bavi apstraktnim simbolima i njihovim vizuelnim efektom - vodom kao simbolom nesvesnog, i simbolom kruga koji pripada najstarijim simbolima čovečanstva, i označava simbol cilja i Sopstva, odnosno arhetip celine. Radovi srodni eksperimentalnom pristupu, spajaju ove simbole stvarajući na taj način jednu potpuno novu predstavu.

Postavka izložbe će trajati do 24.2. 2018. godine

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe slika umetnika Dobra Marića, koje će biti upriličeno u utorak, 16. janura, u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor sa početkom u 19h. Postavka će trajati do 3. februara. 

Dobro Marić - Mare je rođen 1964. godine u Jajcu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovne umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Živi i stvara u Titelu. Pored slikarstva aktivno se bavi crtežom, grafikom i pedagoškim radom. Izlagao je na više kolektivnih, a ovo mu je 15. samostalna izložba. Člam SULUV-a od 1994. godine i član ULUS-a od 2017. godine.

"U aktuelnom trenutku Dobro Marić je u svojim slikama sintetisao dva dobro znana istorijsko-umetnička pikturalna predloška – Polokov i Miroov. Preko svojih dosadašnjih polokovskih slika sa sedimentiranim i gestualno nanošenim linijama, Marić islikava elegantne miroovske linearne zapise sa konturno naznačenim formama i površinama čiste boje. Takvo konceptualno „dupliranje“ i uslojavanje slike, rezultira kompleksnim vizuelnim, pikturalnim, poetskim i metaforičkim posledicama. Proširena je plastička struktura slike, ostvarena je nova i neuobičajena estetska situacija kojom se promoviše specifikum slikarskog dela Dobra Marića. 

Slikarstvo Dobra Marića je među onim akterima savremene umetnosti koja nudi tipično slikarsku estetiku zagovarajući humanitatis principia artis. To je slikarstvo u kojem, i pored ubedljivo izgrađenog konceptualnog ustrojstva, itekako vibrira umetnikova osećajnost, „nešto malo duše“ i njegov autentični slikarski senzibilitet i njegova autentična ljudska i umetnička personalnost." (Sava Stepanov)

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe "Odblesci stare varoši", koje će biti upriličeno u ponedeljak, 8. januara, u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor, u 19h. Ovu postavku čine odabrana dela 12 umetnika, nastala u poslednjih 15 godina i zasnovana na motivima Sombora. Slike pripadaju privatnoj kolekciji Ivana Ivančeva.

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe fotografija pod nazivom "ANAHRONO", fotografa Željka Šafara, koje će biti upriličeno u četvrtak 21. decembra u Maloj galeriji KC "Laza Kostić" Sombor, u 19h. Izložbu organizuje KC "Laza Kostić" u saradnji sa foto kino video klubom "Rada Krstić" Sombor.

Željko Šafar živi i radi u Beogradu (Srbija).

Profesionalno se bavi fotografijom od 1989. godine. Radio je kao fotograf u Večernjim novostima i Dnevnom telegrafu; 

urednik fotografije u Blicu, magazinima Evropljanin, Blic News, Evropa, Caffe & Bar;

urednik fotografije i art direktor magazina Standard; art direktor magazina Prestup i Genius Domus; osnivač i krativni direktor magazina Camp.

Paralelno je slikao za Reuters, Associated Press, France presse, Gama Press, Sipa Press…

Fotografije su mu objavljivane u časopisima: Bazar, Gloria, Story, NIN, Vreme, Men`s Health, Elle, Jatova revija, Diners Club Magazine, Kuća stil…

Osnivač je i krativni direktor Foto-studija Indigo.

Jedan je od osnivača i predsednik Upravnog odbora Organizacije fotografskih autora (OFA).

Idejni je tvorac humanitarnog projekata OkO ulice i OkO grada.

Trenutno radi kao freelance fotograf i angažovan je na više umetničkih projekata.

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe pod nazivom "SPACETIME", mlade somborske akademske umetnice Sandre Janjatović, koje će biti upriličeno u ponedeljak 18. decembra u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor, u 19h. Postavka će trajati do 6. januara 2018. godine.

Sandra Janjatović rođena je 1993. godine u Somboru, gde je završila Srednju ekonomsku školu. 2012. upisuje osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo. Trenutno je na master studijama u klasi profesora Gorana Despotovskog.

Imala je do sada 3 samostalne i više grupnih izložbi; dobitnica je druge nagrade Somborskog likovnog salona 2016. godine i 3. nagrade na Gifest festivalu u Subotici. Živi i radi u Novom Sadu.

"Inspiraciju za svoje radove pronalazim posmatrajući prirodu i način na koji ona kontroliše i formira naše okruženje. Naročitu pažnju mi privlači kako čovek kroz nauku razumeva i proširuje svoja znanja o tome koji su to prirodni zakoni koji oblikuju formu života.

Fokus istraživanja jeste linija i njena prostorno vremenska dimenzija odnosno kretanje i  na koji način ona i njeno kretanje definišu oblik. Kretanje je konstanta. U prirodi ne postoji statika. Počevši od najsitnijih čestica atoma, molekula, preko ćelija koje čine mnogo složenije organizme pa do planetarnog nivoa, ni jedan aspekt nije statičan. Kretanje definiše svu pojavnost oblika, izgled, poziciju, a njom i odnose među svim materijama. Kretanje je proces koji se odvija u prostorno vremenskoj dimenziji.

U vizuelizaciji svoje ideje prethodno pomenutih pojmova koristim se jednim likovnim elementom – linijom. Isprepletena linija stvara igru punog i praznog, gde se dobija privid pune forme. Linija, iako prekinuta marginom, ima svoj dalji tok van granica slike. Ona biva prekinuta u svojoj težnji formiranja zatvorenih oblika kruga i lopte, pri cemu se oslobadja energija. Ova iluzija pokreta menja kako samu formu linije, tako i prostor koji ona definiše.

U svom radu pomenutu temu izražavam kroz različite medije. Dok je sama ideja imala svoje začetke u crtežu, polako prelazi i u druge umetničke forme. Nakon nekog vremena dvodimenzionalnost platna i papira počinje da me ograničava, te nakon toga nastaju radovi u formi reljefa i instalacija. Radovi novijeg datuma dobijaju element vremena i zvuka u vidu video animacija." (reč autorke)

U saradnji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor i Fondacije „Tijana Jurić“ 4. decembra u OŠ „Branko Radičević“ Stapar i 5. decembra u OŠ „Miroslav Antić“ Čonoplja organizovani su edukativni skupovi dece i roditelja na kojima se govorilo o nasilju na internetu i opasnostima za decu i mlade.

Strana 67 od 81

Kontakt info

Poslednje vesti